Luyện nghe bài hát Dogodine u Prizrenu

Куда бих да не знам где jе наша тачка -
где наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова подвига
јунака који радије су страдали на
Зар плодну земљу нахранили они костима
данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
Зар битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
да ме због неправде сама душа заболела?
У овој борби вреде ни авиони,
уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је уздигао храм, ко је олтар,
које наслеђе је част а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не Лазара,
докле генерација нова њему стасава.
Изгубљено није оно што је свето.
У нади расти, црвен цвете, да браће те неко.
Мој компас је твој корен, у грудима моје.
Без њега сам, за новцем, Милости путем проклет.
И лађе од папира, које броде лажи морем,
у суштини тонем...

Стално питате ви шта ми значи Косово.
Није вам јасно? вам поново:
Косово је семе из којег сам поник'о,
и корито из ког је народ потеко.
Кажу нам зли да Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу Косово готово.
А вам свима кажем само Косово је отето,
и спаљено од душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете нема неке теме
јер сад је такво време - свако гледа себе.
Живимо без вере, без и без жеље.
Зидамо а заборављамо темељ.
Јер без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што су остала млека.
Ал' ту на месту старом, је Милош живот дао
вођен правдом, опет васкрснуће народ.
Јер у нама и живи предсказање -
завет који трајаће занавек.
Зато децу да знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: у Призрену!"

А молим се,
огњишту свом вратим се.
тебе цјелива,
земљо од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, земљо вољена,
Орао си мога неба крила су ти сломљена.
горка суза, у мојим грудима празнина,
срце моје, моје личности суштина...
У пољу божури никли, из јунака без страха.
На месту где се моја земља уздиже неба,
показао нам за шта ваља да се страда.
За Космет нас је вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па зла и даље слао -
гадне душмане и багру, на ово што нас мало.
Само некад били Турци, дошли гладни вуци.
Јуче био нам је колац, нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да гледам фреске
јер за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем песму Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не пробуди снага.
Све те подвале ја и безброј пута ви'до сам
крстове кад ломе нам и нам Видовдан,
Ал' није пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал', кад време прође, сељак својој дође.
Јер ми смо свуда, за слободу стално,
јунаку би се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И се прашта
ал' отаџбину гине.
Космет вечно наша!

А ја се,
огњишту свом да се.
Душа цјелива,
света од Неба купљена.
Божури да нам
славу, у Призрену.

[Verse 1:
Kuda bih da ne znam gde je naša polazna -
Gde je naših kao u polju božura
svedoka svih vekova silnih podviga
Junaka koji radije su na nogama?
Zar su plodnu zemlju oni kostima
Da danas bismo ćutali, dok nam je sila
Zar je da li sam s Metohije il s Dorćola
Da bi me zbog nepravde sama duša
U ovoj borbi ne ni avioni
udžbenici školski u kojima jasno stoji:
Ko je hram, ko skrnavio je oltar
Koje nasleđe je čast a šta je sramota
Ni bombe, ni ne izbrisaše Lazara
Dokle generacija na njemu stasava
Izgubljeno nije nikad ono je sveto
U nadi rasti, cvete, da braće te opet neko
Moj kompas je tvoj koren, u grudima srce
Bez njega sam, za novcem, bez putem proklet
I ko lađe od papira, koje brode morem
U samo tonem...

[Verse 2:
pitate vi mene šta mi znači Kosovo
Nije vam Objasniću vam ponovo:
Kosovo je seme iz kojeg sam ja
Izvor i korito iz kog je poteko
nam zli jezici da Kosovo je propalo
Neverni i slabi kažu je gotovo
A ja vam svima kažem samo je oteto
Rušeno i spaljeno od prokletog
Čudno vam što gradsko dete neke druge teme
Jer sad je takvo vreme - svako samo sebe
Živimo bez vere, bez i bez želje
Zidamo a zaboravljamo temelj
Jer narod bez porekla to je reka
Bez majke mi smo čeda, su ostala bez mleka
Al' tu na starom, gde je Miloš život dao
Vođen Lazarovom pravdom, opet vaskrsnuće
Jer u i dalje živi predskazanje -
Kosovski zavet koji trajaće
Zato učimo da znaju pravu istinu
I nek nam pozdrav „Dogodine u Prizrenu!"

Trag]
A ja se
Ognjištu da vratim se
tebe cjeliva
Zemljo sveta od Neba

[Verse 3:
Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja
si moga neba al' krila su ti slomljena
Moja gorka suza, u mojim grudima
Srce otadžbine moje, moje suština...
U polju božuri nikli, iz junaka bez straha
Na mestu gde se moja zemlja do neba
Pokazao nam vladar za šta valja da se
Za nas je Lazar vez'o i mitom i kletvom
tada nije stao, pa je zla i dalje slao -
Gadne i bagru, na ovo što ostade nas malo
Samo bili Turci, onda došli gladni vuci
Juče bio nam je kolac, sad nas muče u žutoj
I još brane mi da ne smem da gledam freske
Jer će za čas da me sete na ponosne nam
Da ne čujem nikada Dečanskih monaha
U srcu, Miloša junaka, da ne se snaga
Sve te podvale ja znam i puta vi'do sam
kad lome nam i skrnave nam Vidovdan
Al' prvi put nam, ovde, da smo u zbegu i seobi
Al', kad vreme prođe, seljak svojoj dođe
Jer mi ginuli smo svuda, za slobodu
Da junaku bi se, sutra, Srbin zvalo
Zato dobro slušaj, sine: I se prašta
Al' za gine
večno zemlja naša!

[Chorus:
A ja se
Ognjištu da vratim se
tebe cjeliva
Zemljo sveta od kupljena
Božuri da nam
Slavu, dogodine u