Luyện nghe bài hát Dogodine u Prizrenu

Куда бих да не знам где jе наша полазна -
где је наших као у пољу божура,
сведока свих векова силних подвига
јунака радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу они костима
да данас бисмо ћутали, док нам је отима?
Зар је битно да сам с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама заболела?
У борби не вреде ни авиони,
уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је уздигао храм, скрнавио је олтар,
наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања избрисаше Лазара,
докле генерација нова на стасава.
Изгубљено није никад што је свето.
У нади расти, црвен цвете, браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у грудима моје.
Без њега сам, за новцем, без Милости проклет.
И ко лађе од папира, које лажи морем,
у само тонем...

Стално питате ви шта ми значи Косово.
Није вам јасно? Објаснићу поново:
Косово је семе из којег ја поник'о,
и корито из ког је народ потеко.
Кажу нам зли језици Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу је готово.
А ја вам кажем само Косово је отето,
рушено и спаљено душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете неке друге теме
јер сад је такво време - гледа само себе.
Живимо вере, без наде и без жеље.
куле а заборављамо темељ.
Јер народ без то је пресушена река.
мајке ми смо чеда, што су остала без млека.
Ал' ту на месту старом, је Милош живот дао
Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.
Јер у нама и даље предсказање -
Косовски завет трајаће занавек.
Зато учимо децу знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: у Призрену!"

А молим се,
свом да вратим се.
Душа цјелива,
света од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, моја вољена,
Орао си мога неба ал' крила ти сломљена.
горка суза, у мојим грудима празнина,
срце моје, моје личности суштина...
У пољу никли, из крви јунака без страха.
На месту где се моја уздиже до неба,
показао нам владар шта ваља да се страда.
За Космет нас Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па зла и даље слао -
душмане и багру, на ово што остаде нас мало.
Само некад били Турци, онда дошли вуци.
Јуче био нам је колац, нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да гледам моје
јер ће за час да ме сете на нам претке,
да не чујем никада песму монаха,
у срцу, јунака, да не пробуди се снага.
те подвале ја знам и безброј пута ви'до сам
крстове кад нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да у збегу и сеоби.
Ал', кад прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми смо свуда, за слободу стално,
да јунаку би се, сутра, дете звало.
Зато добро слушај, сине: И се прашта
за отаџбину гине.
Космет вечно наша!

А молим се,
огњишту свом вратим се.
Душа цјелива,
света од Неба купљена.
Божури да васкрсну
славу, у Призрену.

1: Škabo]
Kuda bih da ne gde je naša tačka polazna -
Gde je grobova kao u polju božura
Nemih svedoka vekova silnih podviga
koji radije su stradali na nogama?
Zar su plodnu nahranili oni kostima
Da danas ćutali, dok nam je sila otima?
Zar je bitno da li sam s il s Dorćola
Da bi me zbog nepravde sama zabolela?
U ovoj borbi ne vrede ni
Vrede udžbenici školski u kojima jasno
Ko je uzdigao hram, ko skrnavio je
Koje nasleđe je čast večna a je sramota
Ni bombe, ni glasanja ne Lazara
Dokle nova na njemu stasava
Izgubljeno nije ono što je sveto
U nadi rasti, crven cvete, da braće te neko
Moj kompas je tvoj koren, u grudima moje
Bez sam, za novcem, bez Milosti putem proklet
I ko od papira, koje brode laži morem
U suštini tonem...

[Verse 2:
Stalno pitate vi šta mi znači Kosovo
Nije vam jasno? vam ponovo:
Kosovo je seme iz kojeg sam ja
Izvor i korito iz kog je narod
Kažu nam zli jezici da Kosovo je
i slabi kažu Kosovo je gotovo
A ja vam svima kažem Kosovo je oteto
i spaljeno od dušmanina prokletog
Čudno vam što dete nema neke druge teme
Jer sad je takvo - svako gleda samo sebe
bez vere, bez nade i bez želje
Zidamo a zaboravljamo temelj
Jer bez porekla to je presušena reka
Bez majke mi smo čeda, što su ostala bez
Al' tu na starom, gde je Miloš život dao
Vođen pravdom, opet vaskrsnuće narod
Jer u nama i dalje predskazanje -
zavet koji trajaće zanavek
Zato učimo decu da pravu istinu
I nek nam bude: „Dogodine u Prizrenu!"

Trag]
A ja se
svom da vratim se
Duša cjeliva
sveta od Neba kupljena

[Verse 3:
Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo voljena
Orao si neba al' krila su ti slomljena
Moja gorka suza, u mojim praznina
Srce moje, moje ličnosti suština...
U polju božuri nikli, iz junaka bez straha
Na mestu gde se zemlja uzdiže do neba
Pokazao nam za šta valja da se strada
Za Kosmet nas je vez'o i mitom i kletvom
tada nije stao, pa je zla i dalje slao -
Gadne dušmane i bagru, na ovo ostade nas malo
Samo nekad bili Turci, onda gladni vuci
Juče bio nam je kolac, sad nas muče u kući
I još brane mi da ne smem da moje freske
Jer će za čas da me sete na nam pretke
Da ne čujem nikada pesmu Dečanskih
U srcu, junaka, da ne probudi se snaga
Sve te podvale ja znam i bezbroj puta sam
Krstove kad lome nam i nam Vidovdan
Al' nije prvi put nam, ovde, da smo u zbegu i
Al', kad prođe, seljak svojoj njivi dođe
Jer mi ginuli smo svuda, za slobodu
Da junaku bi se, sutra, Srbin dete
dobro slušaj, sine: I najgorem se prašta
Al' za otadžbinu
Kosmet zemlja naša!

Trag]
A ja se
Ognjištu svom da se
Duša cjeliva
Zemljo sveta od kupljena
da nam vaskrsnu
Slavu, dogodine u