Luyện nghe bài hát Dogodine u Prizrenu

Куда бих да не знам где jе наша тачка -
је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока векова силних подвига
јунака који радије страдали на ногама?
су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док нам сила отима?
Зар је битно да сам с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама душа
У овој борби не вреде авиони,
вреде уџбеници школски у којима стоји:
ко је храм, ко скрнавио је олтар,
које наслеђе част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, гласања не избрисаше Лазара,
докле генерација нова на стасава.
Изгубљено није никад оно је свето.
У нади расти, црвен цвете, браће те опет неко.
компас је твој корен, у грудима срце моје.
Без њега сам, за новцем, без Милости проклет.
И ко лађе од папира, које лажи морем,
у само тонем...

Стално питате ви мене шта ми Косово.
Није вам јасно? Објаснићу вам
Косово семе из којег сам ја поник'о,
извор и корито из је народ потеко.
Кажу зли језици да Косово је пропало.
Неверни и кажу Косово је готово.
А ја вам кажем само Косово је отето,
рушено и спаљено душманина проклетог.
Чудно вам што дете нема неке друге теме
јер сад је такво време - гледа само себе.
Живимо без вере, без и без жеље.
Зидамо куле а темељ.
Јер народ без порекла је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што остала без млека.
Ал' на месту старом, где је Милош живот дао
вођен Лазаровом правдом, васкрснуће народ.
Јер у и даље живи предсказање -
Косовски завет који занавек.
Зато учимо децу да знају истину.
И нек нам поздрав „Догодине у Призрену!"

А ја се,
огњишту свом вратим се.
тебе цјелива,
земљо од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, земљо вољена,
Орао мога неба ал' крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у грудима празнина,
отаџбине моје, моје личности суштина...
У пољу божури никли, крви јунака без страха.
На месту где се моја уздиже до неба,
показао нам владар за шта ваља да страда.
За Космет је Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па зла и даље слао -
гадне душмане и багру, на што остаде нас мало.
Само некад били Турци, онда гладни вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у кући.
И још бране ми да не смем гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете на поносне претке,
не чујем никада песму Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не пробуди снага.
Све те подвале ја и безброј пута ви'до сам
крстове кад ломе нам и нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да у збегу и сеоби.
Ал', кад прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми гинули смо свуда, слободу стално,
да јунаку се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем прашта
ал' отаџбину гине.
Космет вечно наша!

А молим се,
свом да вратим се.
Душа цјелива,
земљо света Неба купљена.
да нам васкрсну
славу, у Призрену.

1: Škabo]
Kuda bih da ne znam gde je naša tačka -
Gde je grobova kao u polju božura
Nemih svedoka svih vekova podviga
Junaka koji radije su stradali na
Zar su plodnu zemlju nahranili oni
Da danas bismo ćutali, dok nam je otima?
Zar je da li sam s Metohije il s Dorćola
Da bi me zbog nepravde sama duša
U ovoj borbi ne vrede ni
Vrede školski u kojima jasno stoji:
Ko je hram, ko skrnavio je oltar
Koje nasleđe je čast a šta je sramota
Ni bombe, ni glasanja ne Lazara
Dokle generacija na njemu stasava
Izgubljeno nije nikad ono je sveto
U nadi rasti, crven cvete, da te opet neko
Moj kompas je tvoj koren, u grudima srce
Bez njega sam, za novcem, bez Milosti putem
I ko lađe od papira, koje brode morem
U suštini tonem...

[Verse 2:
Stalno pitate vi mene šta mi znači
Nije vam jasno? vam ponovo:
Kosovo je iz kojeg sam ja ponik'o
Izvor i korito iz kog je poteko
Kažu nam zli jezici da Kosovo je
Neverni i slabi Kosovo je gotovo
A ja vam svima kažem samo Kosovo je
Rušeno i spaljeno od prokletog
Čudno vam gradsko dete nema neke druge teme
Jer sad je takvo vreme - svako gleda samo
Živimo bez vere, bez nade i bez
kule a zaboravljamo temelj
Jer narod bez to je presušena reka
Bez majke mi smo čeda, što su ostala bez
Al' tu na mestu starom, gde je život dao
Vođen Lazarovom pravdom, opet narod
Jer u i dalje živi predskazanje -
Kosovski koji trajaće zanavek
Zato učimo decu da pravu istinu
I nek nam pozdrav „Dogodine u Prizrenu!"

[Chorus:
A ja se
Ognjištu da vratim se
Duša tebe
Zemljo od Neba kupljena

[Verse 3:
Oj, Kosovo, Kosovo, moja voljena
Orao si moga neba al' krila su ti
Moja gorka suza, u mojim grudima
otadžbine moje, moje ličnosti suština...
U božuri nikli, iz krvi junaka bez straha
Na mestu gde se moja zemlja uzdiže do
Pokazao nam vladar za šta valja da se
Za Kosmet nas je Lazar i mitom i kletvom
tada nije stao, pa je zla i dalje slao -
Gadne dušmane i bagru, na ovo ostade nas malo
Samo nekad bili Turci, onda gladni vuci
bio nam je kolac, sad nas muče u žutoj kući
I još mi da ne smem da gledam moje freske
Jer će za čas da me sete na ponosne nam
Da ne nikada pesmu Dečanskih monaha
U srcu, Miloša junaka, da ne se snaga
Sve te podvale ja znam i bezbroj vi'do sam
Krstove kad lome nam i nam Vidovdan
Al' nije put nam, ovde, da smo u zbegu i seobi
Al', kad vreme prođe, seljak svojoj njivi
Jer mi ginuli smo svuda, za stalno
Da bi se, sutra, Srbin dete zvalo
Zato dobro slušaj, I najgorem se prašta
Al' za otadžbinu
Kosmet večno naša!

Trag]
A ja se
svom da vratim se
Duša cjeliva
Zemljo sveta od Neba
da nam vaskrsnu
Slavu, dogodine u