Luyện nghe bài hát Dogodine u Prizrenu

Куда бих да не знам где jе наша полазна -
где наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних
који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну нахранили они костима
да данас ћутали, док нам је сила отима?
Зар је битно да ли с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама душа
У овој не вреде ни авиони,
вреде уџбеници у којима јасно стоји:
ко је храм, ко скрнавио је олтар,
наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни не избрисаше Лазара,
генерација нова на њему стасава.
Изгубљено није никад оно што свето.
У нади расти, црвен цвете, да браће опет неко.
Мој је твој корен, у грудима срце моје.
Без њега сам, за новцем, Милости путем проклет.
И ко од папира, које броде лажи морем,
у само тонем...

Стално питате ви мене шта ми Косово.
Није вам Објаснићу вам поново:
Косово је семе којег сам ја поник'о,
извор и корито из је народ потеко.
Кажу нам језици да Косово је пропало.
и слаби кажу Косово је готово.
А ја вам свима само Косово је отето,
рушено и спаљено од проклетог.
Чудно вам градско дете нема неке друге теме
јер сад је такво - свако гледа само себе.
Живимо без вере, без и без жеље.
Зидамо а заборављамо темељ.
Јер народ без порекла је пресушена река.
Без ми смо чеда, што су остала без млека.
Ал' ту на месту старом, где је живот дао
вођен Лазаровом правдом, опет народ.
Јер у нама и даље живи -
завет који трајаће занавек.
Зато учимо децу знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: у Призрену!"

А молим се,
огњишту свом да се.
Душа цјелива,
света од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, земљо вољена,
Орао си неба ал' крила су ти сломљена.
горка суза, у мојим грудима празнина,
срце отаџбине моје, личности суштина...
У пољу божури никли, крви јунака без страха.
На месту где се моја уздиже до неба,
нам владар за шта ваља да се страда.
За Космет је Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво није стао, па је зла и даље слао -
гадне душмане и багру, на ово остаде нас мало.
некад били Турци, онда дошли гладни вуци.
Јуче био нам колац, сад нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да моје фреске
јер за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем никада Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не се снага.
Све те подвале ја и безброј пута ви'до сам
крстове кад ломе нам и нам Видовдан,
Ал' није пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал', кад време прође, сељак њиви дође.
Јер ми смо свуда, за слободу стално,
да јунаку се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем прашта
за отаџбину гине.
Космет вечно наша!

А молим се,
свом да вратим се.
Душа цјелива,
земљо света од купљена.
Божури да васкрсну
славу, у Призрену.

1: Škabo]
Kuda bih da ne znam gde je naša tačka -
Gde je naših kao u polju božura
Nemih svedoka svih vekova silnih
Junaka radije su stradali na nogama?
Zar su plodnu zemlju oni kostima
Da danas bismo ćutali, dok nam je otima?
Zar je bitno da li sam s Metohije il s
Da bi me zbog nepravde sama duša
U ovoj borbi ne vrede ni
udžbenici školski u kojima jasno stoji:
Ko je hram, ko skrnavio je oltar
Koje nasleđe je večna a šta je sramota
Ni bombe, ni glasanja ne Lazara
Dokle generacija nova na stasava
Izgubljeno nije ono što je sveto
U nadi rasti, crven cvete, da te opet neko
Moj je tvoj koren, u grudima srce moje
Bez njega sam, za novcem, bez Milosti putem
I ko od papira, koje brode laži morem
U suštini tonem...

2: Feđa]
Stalno pitate vi mene šta mi Kosovo
Nije vam jasno? Objasniću vam
Kosovo je iz kojeg sam ja ponik'o
Izvor i korito iz kog je poteko
Kažu nam zli jezici da je propalo
Neverni i kažu Kosovo je gotovo
A ja vam svima kažem samo je oteto
Rušeno i od dušmanina prokletog
Čudno vam što gradsko dete nema neke druge
Jer sad je takvo vreme - svako samo sebe
Živimo bez vere, bez i bez želje
Zidamo kule a temelj
Jer narod bez porekla to je presušena
Bez majke mi smo čeda, što su ostala bez
Al' tu na mestu starom, gde je Miloš dao
Vođen Lazarovom pravdom, vaskrsnuće narod
Jer u i dalje živi predskazanje -
Kosovski zavet koji trajaće
Zato učimo decu da znaju istinu
I nek nam pozdrav bude: u Prizrenu!"

[Chorus:
A ja se
svom da vratim se
Duša tebe
sveta od Neba kupljena

[Verse 3:
Oj, Kosovo, Kosovo, moja voljena
Orao si moga al' krila su ti slomljena
gorka suza, u mojim grudima praznina
Srce otadžbine moje, moje suština...
U polju božuri nikli, iz krvi bez straha
Na mestu gde se moja zemlja uzdiže do
Pokazao nam vladar za šta da se strada
Za Kosmet nas je vez'o i mitom i kletvom
Đavo tada stao, pa je zla i dalje slao -
dušmane i bagru, na ovo što ostade nas malo
Samo nekad bili Turci, onda gladni vuci
Juče bio nam je kolac, sad nas muče u žutoj
I još brane mi da ne da gledam moje freske
Jer će za da me sete na ponosne nam pretke
Da ne čujem nikada pesmu monaha
U srcu, Miloša junaka, da ne se snaga
Sve te podvale ja i bezbroj puta vi'do sam
Krstove kad lome nam i nam Vidovdan
Al' nije put nam, ovde, da smo u zbegu i seobi
Al', kad vreme prođe, svojoj njivi dođe
Jer mi smo svuda, za slobodu stalno
Da junaku bi se, sutra, Srbin dete
Zato slušaj, sine: I najgorem se prašta
Al' za otadžbinu
večno zemlja naša!

[Chorus:
A ja se
Ognjištu da vratim se
Duša cjeliva
Zemljo sveta od Neba
da nam vaskrsnu
Slavu, u Prizrenu