Luyện nghe bài hát Dogodine u Prizrenu

Куда бих да не знам jе наша тачка полазна -
где је наших гробова у пољу божура,
немих сведока векова силних подвига
који радије су страдали на ногама?
Зар су земљу нахранили они костима
данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
Зар је битно да ли сам с ил с Дорћола,
да би ме неправде сама душа заболела?
У борби не вреде ни авиони,
уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је храм, ко скрнавио је олтар,
које наслеђе је част а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не Лазара,
докле генерација на њему стасава.
није никад оно што је свето.
У нади расти, црвен цвете, да браће опет неко.
Мој је твој корен, у грудима срце моје.
Без њега сам, за новцем, Милости путем проклет.
И ко лађе од папира, броде лажи морем,
у само тонем...

Стално питате ви мене ми значи Косово.
Није вам јасно? вам поново:
Косово је из којег сам ја поник'о,
извор и корито из је народ потеко.
нам зли језици да Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу Косово готово.
А ја вам свима кажем само је отето,
рушено и од душманина проклетог.
Чудно што градско дете нема неке друге теме
јер сад је такво - свако гледа само себе.
Живимо без вере, без и без жеље.
Зидамо куле а темељ.
народ без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што су остала млека.
Ал' на месту старом, где је Милош живот дао
вођен Лазаровом правдом, опет народ.
у нама и даље живи предсказање -
Косовски завет трајаће занавек.
учимо децу да знају праву истину.
И нек поздрав буде: „Догодине у Призрену!"

А ја се,
огњишту да вратим се.
тебе цјелива,
земљо од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, моја вољена,
Орао си мога неба ал' су ти сломљена.
Моја суза, у мојим грудима празнина,
отаџбине моје, моје личности суштина...
У пољу божури никли, из јунака без страха.
месту где се моја земља уздиже до неба,
показао нам владар за шта ваља да страда.
За нас је Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада стао, па је зла и даље слао -
душмане и багру, на ово што остаде нас мало.
Само некад били Турци, онда дошли вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у кући.
И још ми да не смем да гледам моје фреске
јер за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем никада песму монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не се снага.
Све те подвале ја знам и безброј ви'до сам
кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да смо у и сеоби.
Ал', кад време прође, сељак својој дође.
Јер ми смо свуда, за слободу стално,
да јунаку се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И се прашта
ал' за гине.
Космет земља наша!

А молим се,
огњишту свом да се.
тебе цјелива,
земљо света Неба купљена.
Божури нам васкрсну
славу, у Призрену.

[Verse 1:
Kuda bih da ne znam gde je naša tačka -
Gde je naših grobova kao u polju
Nemih svih vekova silnih podviga
koji radije su stradali na nogama?
Zar su plodnu zemlju oni kostima
Da danas bismo ćutali, dok nam je otima?
Zar je da li sam s Metohije il s Dorćola
Da bi me zbog sama duša zabolela?
U ovoj ne vrede ni avioni
Vrede školski u kojima jasno stoji:
Ko je uzdigao hram, ko je oltar
Koje nasleđe je večna a šta je sramota
Ni bombe, ni glasanja ne izbrisaše
Dokle generacija nova na njemu
Izgubljeno nije ono što je sveto
U nadi rasti, crven cvete, da te opet neko
Moj je tvoj koren, u grudima srce moje
Bez sam, za novcem, bez Milosti putem proklet
I ko lađe od papira, brode laži morem
U suštini tonem...

[Verse 2:
Stalno pitate vi mene šta mi znači
Nije vam Objasniću vam ponovo:
Kosovo je seme iz kojeg sam ja
Izvor i korito iz kog je poteko
Kažu nam zli da Kosovo je propalo
Neverni i slabi Kosovo je gotovo
A ja vam svima kažem samo Kosovo je
Rušeno i spaljeno od prokletog
vam što gradsko dete nema neke druge teme
Jer sad je vreme - svako gleda samo sebe
Živimo bez vere, bez nade i bez
Zidamo kule a zaboravljamo
Jer narod bez porekla to je presušena
Bez majke mi smo čeda, što su bez mleka
Al' tu na starom, gde je Miloš život dao
Lazarovom pravdom, opet vaskrsnuće narod
Jer u nama i dalje živi -
Kosovski koji trajaće zanavek
Zato učimo decu da znaju pravu
I nek nam bude: „Dogodine u Prizrenu!"

[Chorus:
A ja se
Ognjištu svom da se
Duša cjeliva
Zemljo sveta od Neba

[Verse 3:
Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo voljena
Orao si moga al' krila su ti slomljena
Moja gorka suza, u grudima praznina
Srce otadžbine moje, moje suština...
U božuri nikli, iz krvi junaka bez straha
Na mestu gde se zemlja uzdiže do neba
Pokazao nam vladar za valja da se strada
Za Kosmet nas je Lazar vez'o i mitom i
Đavo tada nije stao, pa je zla i dalje -
Gadne i bagru, na ovo što ostade nas malo
Samo nekad bili Turci, onda došli gladni
Juče bio nam je kolac, sad nas muče u žutoj
I još brane mi da ne smem da moje freske
Jer će za da me sete na ponosne nam pretke
Da ne čujem nikada Dečanskih monaha
U srcu, Miloša junaka, da ne probudi se
Sve te ja znam i bezbroj puta vi'do sam
Krstove kad lome nam i nam Vidovdan
Al' nije put nam, ovde, da smo u zbegu i seobi
Al', kad vreme prođe, seljak svojoj njivi
Jer mi ginuli smo svuda, za stalno
Da junaku bi se, sutra, dete zvalo
Zato dobro slušaj, sine: I se prašta
Al' za gine
večno zemlja naša!

[Chorus:
A ja se
Ognjištu svom da se
Duša tebe
Zemljo od Neba kupljena
Božuri da nam
Slavu, dogodine u