Luyện nghe bài hát Dogodine u Prizrenu

Куда бих да не знам где jе наша полазна -
где је наших гробова као у божура,
немих свих векова силних подвига
јунака који радије су на ногама?
Зар су земљу нахранили они костима
да бисмо ћутали, док нам је сила отима?
Зар битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
да ме због неправде сама душа заболела?
У овој борби не ни авиони,
вреде уџбеници школски у којима стоји:
ко је уздигао храм, ко је олтар,
наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не Лазара,
докле генерација нова на стасава.
Изгубљено није оно што је свето.
У нади расти, црвен цвете, браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у грудима моје.
Без сам, за новцем, без Милости путем проклет.
И ко лађе папира, које броде лажи морем,
у само тонем...

Стално питате мене шта ми значи Косово.
Није јасно? Објаснићу вам поново:
Косово је семе из којег сам поник'о,
извор и корито из ког је потеко.
нам зли језици да Косово је пропало.
Неверни и кажу Косово је готово.
А ја вам свима кажем само Косово отето,
рушено и од душманина проклетог.
Чудно вам што градско нема неке друге теме
јер сад је такво време - гледа само себе.
Живимо без вере, наде и без жеље.
куле а заборављамо темељ.
Јер народ без порекла то је река.
мајке ми смо чеда, што су остала без млека.
Ал' ту на месту старом, где је живот дао
вођен Лазаровом правдом, васкрснуће народ.
Јер у нама и живи предсказање -
Косовски који трајаће занавек.
Зато учимо децу да знају истину.
И нек нам поздрав „Догодине у Призрену!"

А ја се,
свом да вратим се.
Душа цјелива,
земљо света Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, моја вољена,
Орао си неба ал' крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у грудима празнина,
срце отаџбине моје, моје суштина...
У божури никли, из крви јунака без страха.
На месту где се моја уздиже до неба,
показао нам владар за шта ваља да страда.
За Космет нас Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па зла и даље слао -
гадне душмане и багру, на ово што нас мало.
Само некад били Турци, онда гладни вуци.
био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не да гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете поносне нам претке,
да не чујем песму Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, не пробуди се снага.
Све те подвале ја знам и безброј пута ви'до
крстове кад нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да у збегу и сеоби.
Ал', време прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми смо свуда, за слободу стално,
да би се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем прашта
ал' отаџбину гине.
Космет вечно наша!

А ја се,
огњишту свом вратим се.
Душа цјелива,
земљо света Неба купљена.
да нам васкрсну
славу, у Призрену.

1: Škabo]
Kuda bih da ne znam gde je naša polazna -
Gde je naših grobova kao u božura
Nemih svedoka vekova silnih podviga
Junaka koji radije su stradali na
Zar su plodnu zemlju nahranili oni
Da danas bismo ćutali, dok nam je otima?
Zar je da li sam s Metohije il s Dorćola
Da bi me nepravde sama duša zabolela?
U ovoj borbi ne vrede ni
Vrede udžbenici školski u kojima stoji:
Ko je hram, ko skrnavio je oltar
Koje nasleđe je čast a šta je sramota
Ni bombe, ni ne izbrisaše Lazara
Dokle generacija na njemu stasava
Izgubljeno nije nikad ono je sveto
U nadi rasti, crven cvete, da te opet neko
Moj kompas je tvoj koren, u srce moje
Bez sam, za novcem, bez Milosti putem proklet
I ko lađe od papira, brode laži morem
U suštini tonem...

2: Feđa]
Stalno pitate vi mene šta mi znači
Nije vam Objasniću vam ponovo:
je seme iz kojeg sam ja ponik'o
Izvor i iz kog je narod poteko
Kažu nam zli jezici da je propalo
Neverni i slabi kažu je gotovo
A ja vam svima kažem samo Kosovo je
Rušeno i spaljeno od dušmanina
Čudno vam što gradsko dete nema neke druge
Jer sad je takvo vreme - gleda samo sebe
bez vere, bez nade i bez želje
Zidamo a zaboravljamo temelj
Jer bez porekla to je presušena reka
Bez majke mi smo čeda, su ostala bez mleka
Al' tu na mestu starom, gde je život dao
Vođen Lazarovom pravdom, opet vaskrsnuće
Jer u nama i živi predskazanje -
Kosovski zavet koji zanavek
učimo decu da znaju pravu istinu
I nek nam pozdrav „Dogodine u Prizrenu!"

[Chorus:
A ja se
Ognjištu da vratim se
Duša cjeliva
Zemljo sveta od kupljena

[Verse 3:
Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja
Orao si moga al' krila su ti slomljena
Moja gorka suza, u mojim grudima
Srce otadžbine moje, moje suština...
U polju božuri nikli, iz krvi junaka bez
Na gde se moja zemlja uzdiže do neba
Pokazao nam vladar za šta valja da se
Za Kosmet nas je Lazar vez'o i i kletvom
Đavo tada nije stao, pa je zla i slao -
Gadne dušmane i bagru, na ovo što ostade nas
nekad bili Turci, onda došli gladni vuci
Juče bio nam je kolac, sad nas u žutoj kući
I još mi da ne smem da gledam moje freske
Jer će za čas da me sete na nam pretke
Da ne čujem nikada pesmu Dečanskih
U srcu, Miloša junaka, da ne probudi se
Sve te ja znam i bezbroj puta vi'do sam
Krstove kad lome nam i nam Vidovdan
Al' nije prvi put nam, ovde, da smo u i seobi
Al', kad vreme prođe, seljak svojoj dođe
Jer mi ginuli smo svuda, za slobodu
Da junaku bi se, sutra, dete zvalo
Zato dobro slušaj, I najgorem se prašta
Al' za gine
Kosmet zemlja naša!

[Chorus:
A ja se
Ognjištu da vratim se
Duša cjeliva
Zemljo sveta od kupljena
da nam vaskrsnu
Slavu, dogodine u