Luyện nghe bài hát Dogodine u Prizrenu

Куда бих да знам где jе наша тачка полазна -
где је наших гробова као у божура,
немих свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на
су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док је сила отима?
Зар је битно да сам с Метохије ил с Дорћола,
да би због неправде сама душа заболела?
У овој борби не ни авиони,
вреде уџбеници школски у којима јасно
ко је уздигао храм, ко скрнавио олтар,
које наслеђе је част а шта је срамота.
бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,
докле генерација нова на стасава.
Изгубљено није никад оно што свето.
У нади расти, црвен цвете, браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у срце моје.
њега сам, за новцем, без Милости путем проклет.
И ко лађе од папира, које лажи морем,
у само тонем...

Стално ви мене шта ми значи Косово.
Није јасно? Објаснићу вам поново:
је семе из којег сам ја поник'о,
извор и корито из ког је потеко.
Кажу зли језици да Косово је пропало.
Неверни и кажу Косово је готово.
А ја вам кажем само Косово је отето,
рушено и од душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете нема неке теме
јер сад је време - свако гледа само себе.
Живимо вере, без наде и без жеље.
Зидамо куле а темељ.
народ без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што остала без млека.
Ал' ту на месту старом, где је Милош живот
Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.
Јер у нама и даље предсказање -
Косовски завет трајаће занавек.
Зато учимо децу да праву истину.
И нек нам поздрав „Догодине у Призрену!"

А молим се,
огњишту да вратим се.
Душа цјелива,
света од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, моја вољена,
Орао мога неба ал' крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у мојим празнина,
срце отаџбине моје, личности суштина...
У божури никли, из крви јунака без страха.
На месту где моја земља уздиже до неба,
показао нам за шта ваља да се страда.
За Космет нас је Лазар и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па је и даље слао -
гадне душмане и багру, на ово што нас мало.
Само некад били Турци, онда гладни вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у кући.
И још бране ми да не да гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете на поносне претке,
да не чујем никада Дечанских монаха,
у срцу, јунака, да не пробуди се снага.
Све те подвале ја знам и безброј пута ви'до
крстове кад ломе нам и скрнаве Видовдан,
Ал' први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал', кад прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми гинули смо свуда, слободу стално,
да јунаку би се, сутра, дете звало.
Зато слушај, сине: И најгорем се прашта
ал' отаџбину гине.
Космет вечно наша!

А молим се,
свом да вратим се.
Душа цјелива,
земљо од Неба купљена.
Божури да васкрсну
славу, у Призрену.

[Verse 1:
Kuda bih da ne znam gde je naša tačka -
Gde je naših kao u polju božura
Nemih svedoka svih vekova silnih
koji radije su stradali na nogama?
Zar su plodnu zemlju nahranili oni
Da danas bismo ćutali, dok nam je sila
Zar je bitno da li sam s Metohije il s
Da bi me zbog nepravde sama duša
U ovoj borbi ne vrede ni
Vrede udžbenici školski u jasno stoji:
Ko je uzdigao hram, ko skrnavio je
Koje nasleđe je čast večna a šta je
Ni bombe, ni glasanja ne izbrisaše
Dokle generacija na njemu stasava
nije nikad ono što je sveto
U nadi rasti, crven cvete, da braće te opet
Moj je tvoj koren, u grudima srce moje
Bez njega sam, za novcem, bez Milosti proklet
I ko lađe od papira, koje brode laži
U samo tonem...

2: Feđa]
Stalno pitate vi šta mi znači Kosovo
vam jasno? Objasniću vam ponovo:
Kosovo je seme iz kojeg sam ja
Izvor i iz kog je narod poteko
Kažu nam zli jezici da je propalo
Neverni i slabi kažu je gotovo
A ja vam svima samo Kosovo je oteto
i spaljeno od dušmanina prokletog
Čudno vam što dete nema neke druge teme
Jer sad je takvo vreme - svako gleda samo
Živimo bez vere, bez i bez želje
Zidamo kule a temelj
Jer narod bez to je presušena reka
Bez mi smo čeda, što su ostala bez mleka
Al' tu na mestu starom, gde je život dao
Vođen Lazarovom pravdom, opet vaskrsnuće
Jer u i dalje živi predskazanje -
Kosovski zavet koji trajaće
Zato decu da znaju pravu istinu
I nek nam bude: „Dogodine u Prizrenu!"

Trag]
A ja se
svom da vratim se
Duša cjeliva
Zemljo sveta od kupljena

3: Blažo]
Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo voljena
Orao si moga neba al' su ti slomljena
Moja suza, u mojim grudima praznina
Srce otadžbine moje, ličnosti suština...
U polju božuri nikli, iz junaka bez straha
Na mestu gde se zemlja uzdiže do neba
Pokazao nam vladar za šta da se strada
Za Kosmet nas je vez'o i mitom i kletvom
Đavo nije stao, pa je zla i dalje slao -
Gadne i bagru, na ovo što ostade nas malo
nekad bili Turci, onda došli gladni vuci
Juče bio nam je kolac, sad nas muče u kući
I još brane mi da ne smem da gledam freske
Jer će za čas da me na ponosne nam pretke
Da ne čujem nikada pesmu monaha
U srcu, Miloša junaka, da ne se snaga
Sve te ja znam i bezbroj puta vi'do sam
Krstove kad lome nam i nam Vidovdan
Al' nije prvi put nam, ovde, da smo u i seobi
Al', kad vreme prođe, svojoj njivi dođe
Jer mi ginuli smo svuda, za slobodu
Da junaku bi se, sutra, Srbin zvalo
dobro slušaj, sine: I najgorem se prašta
Al' za gine
večno zemlja naša!

[Chorus:
A ja se
Ognjištu svom da se
tebe cjeliva
Zemljo od Neba kupljena
da nam vaskrsnu
Slavu, dogodine u