Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja napustam
Na mi soko, podamnom je vranac
se s' voljenom dok zvekece lanac
Kapija se premoscuje sanac
S kule majka gleda, krenut ne da
Lavez vernog pseta, s njive pozdrav
Barjak siri vetar, obuzima me
Ali samo na trenutak, je sveta
U telu krv je dok galopiram kroz sela
Duz potoka do proplanka na kom je crkva
Zaduzbina moga roda, s' toga bice pricest
zvona, odjek roga, glas da stize vitez
S skidam kacigu, sjaho sam sa ata
Triput krstim se za sto od boga mi je data
mi iguman, ja mu ruku celivam
Otpozdravljam braci po delima
Na su svi. svetlost s' oklopa se preliva
Ko oreol svetaca, svetle seciva
se na kolena. krv i telo isusa
Podstrek su za boj sada blizu sam.

Na konju, na bojnom polju, na koplju
Jedan pored drugog kao pruce smo u
Gusta kisa strela. strahu nema
mac iz korica i spustam vizir slema
Sudar dveju kao dveju reka
Silinom prvog probismo tri reda
Buka urlika, jauka i
Teski zvuci celika, se bitka
Britka sevnula je sablja, at kao klada
Okruzuju me dusmani, na barjak
Zamahujem sekirom. s' glavom kalpak
Na pogresne ste krenuli! vas alah!

Oci sklopljene, tisina, pred boj
Slike majke, ljubi celo. ja se njoj
Na nebu, ako treba, jer pripadamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda
Pa silo, jasi sa jer te u sebi osecam
Jurisam, vidim svoju smrt al' i zivot
U dusi mir i spokoj, noc je meseca
U glavi histerija, bes. maca preseca
pomisli o milosti, slusam krike dusmana
Mrak pada na oci, mir dajem dusama
Vise nije bitno, sad se zalecem prvi
Miris u vazduhu, na licu kapljice krvi
Besom oklope mrvim, krvi kao ukus medovine
Prsa u prsa u svoje dedovine
Ponosan, svoju vojsku ja do trijumfa
spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!

Sranje! opet mi je konj pod nogama
Steta, bejase dobar, gazio je govna
Bezboznicku sto ne zasluzuje moj prezir
Jer ja sam djolo iznogud, vezir (ta-daaa!)
Na istoku sam bio kraljevine
Pregovaro sam ko mator al sam im spalio sator
provokator, ostalo prevaranti okoreli
Pa su izgoreli jer su me smorili a i se nismo borili!
Sada svoju gordu hordu gledam oka
S boka sablju sto sam doneo sa istoka
Petsto kovana petsto puta krvava
Ko i braca surova, ledja mi je
Sabljom vitlam, vladimiru vicem: se!
Iza ledja ti je turcin! seci! se!
Bozidar i tim na dobro drze se
Gledam i cudim se prze se!
I nad kadijama sudija,
Oklop mac i mantija, u nam vizantija
Vitezovi zmaja opet dolaze
Jer mi smo vecni kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
Sada iznogud naredjuje!!!

I silnih primirja i posle silnih paktova
Topuz je u rukama krvavim do
Vreme je za bitku, je za odbranu
Gledam svoju vojsku ko od arhandjela
Sve sjajni kao obraz roda svoga
Zivot u ime svevisnjega boga
Sve ozaloscene majke jos uvek cujem plac
Zivot je vec prosao dok se mac
A sada srlja se u smrt bez obzira
Mrznja se dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, nikad robija
Sveta zemlja se brani, uvek dobija
Dvoglavi orao na stitu, oko vrata
Svetost je u zitu, krst vredniji od
Da vidimo decu situ, da im svetlost umesto mraka
Odlazimo u mitu serbona, rata.