Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja zamak
Na mi soko, podamnom je vranac
Oprastam se s' dok zvekece lanac
Kapija se otvara sanac
S kule majka gleda, krenut ne da
vernog pseta, s njive pozdrav kmeta
Barjak siri vetar, me seta
Ali na trenutak, odbrana je sveta
U telu krv je dok galopiram kroz sela
Duz do proplanka na kom je crkva bela
Zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice
Zvone zvona, roga, glas da stize vitez
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
Triput krstim se za veru sto od boga mi je
Prilazi mi iguman, ja mu celivam
Otpozdravljam po junackim delima
Na su svi. svetlost s' oklopa se preliva
Ko oreol svetaca, svetle seciva
Spustam se na kolena. krv i isusa
su za boj kome sada blizu sam.

Na konju, na polju, zastava na koplju
Jedan pored kao pruce smo u snoplju
kisa strela. strahu mesta nema
Vadim mac iz korica i spustam slema
dveju vojski kao dveju reka
Silinom prvog probismo tri reda
Buka urlika, i krika
Teski celika, rasplamsava se bitka
Britka je sablja, at pada kao klada
me dusmani, jurisaju na barjak
Zamahujem sekirom. s' glavom leti
Na pogresne ste krenuli! vas alah!

Oci sklopljene, tisina, pred boj
majke, ljubi celo. ja pridruzicu se njoj
Na nebu, ako treba, jer tamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda
Pa silo, sa mnom jer te u sebi osecam
Jurisam, vidim svoju smrt al' i obecan
U dusi mir i spokoj, noc je punog
U glavi histerija, bes. ostrica maca
Nema pomisli o milosti, slusam krike
pada na oci, mir dajem brojnim dusama
Vise nista nije bitno, sad se zalecem
Miris smrti u vazduhu, na kapljice krvi
Besom oklope mrvim, krvi kao ukus medovine
Prsa u prsa u svoje dedovine
Ponosan, svoju vojsku ja do trijumfa
spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!

Sranje! opet mi je konj pod nogama
Steta, bejase dobar, je govna pogana
Bezboznicku rulju sto ne zasluzuje moj
Jer ja sam djolo iznogud, veliki (ta-daaa!)
Na istoku sam bio ambasador
Pregovaro sam ko mator al sam im malo sator
Jedan provokator, ostalo prevaranti
Pa su jer su me smorili a i dugo se nismo borili!
Sada svoju gordu hordu gledam oka
S cupam sablju sto sam doneo sa istoka
Petsto puta kovana puta krvava
Ko i braca surova, ledja mi je
Sabljom vitlam, vladimiru vicem: se!
Iza ledja ti je turcin! seci! se!
i tim na boku dobro drze se
Gledam i cudim se kolko se!
I nad kadijama sudija,
Oklop mac i mantija, u dusi nam
Vitezovi reda zmaja opet
Jer mi smo vase kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
Sada djolo naredjuje!!!

I silnih primirja i posle silnih paktova
Topuz je u krvavim do laktova
Vreme je za bitku, vreme je za
svoju vojsku ko od arhandjela probranu
Sve sjajni kao obraz roda svoga
Zivot u ime casti boga
Sve ozaloscene majke jos uvek cujem plac
Zivot je vec prosao dok se mac
A sada srlja se u smrt bez obzira
Mrznja se dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, vise robija
Sveta zemlja se brani, uvek dobija
Dvoglavi na stitu, brojanica oko vrata
Svetost je u zitu, vredniji od zlata
Da decu situ, da im damo svetlost umesto mraka
u mitu serbona, boga rata.