Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja zamak
Na ramenu mi soko, podamnom je
Oprastam se s' voljenom dok zvekece
Kapija se otvara premoscuje
S kule majka gleda, krenut ne da
Lavez vernog pseta, s pozdrav kmeta
siri vetar, obuzima me seta
Ali samo na trenutak, je sveta
U telu krv je vrela dok kroz sela
Duz potoka do proplanka na kom je crkva
Zaduzbina moga roda, s' toga ovde pricest
Zvone zvona, odjek roga, da stize vitez
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
krstim se za veru sto od boga mi je data
Prilazi mi iguman, ja mu ruku
Otpozdravljam braci po junackim
Na su svi. svetlost s' oklopa se preliva
Ko oreol svetaca, mocna seciva
se na kolena. krv i telo isusa
Podstrek su za boj kome blizu sam.

Na konju, na bojnom polju, na koplju
Jedan drugog kao pruce smo u snoplju
Gusta kisa strela. strahu nema
Vadim mac iz korica i vizir slema
Sudar dveju kao dveju reka
Silinom udarca probismo tri reda
Buka urlika, jauka i
Teski zvuci celika, se bitka
Britka je sablja, at pada kao klada
Okruzuju me dusmani, na barjak
sekirom. s' glavom leti kalpak
Na ste krenuli! ocekuje vas alah!

Oci sklopljene, tisina, pred boj
Slike majke, ljubi celo. ja se njoj
Na nebu, ako treba, jer pripadamo
Mi smo narod, al' i na zemlji za cuda znamo
Pa silo, jasi sa jer te u sebi osecam
Jurisam, vidim svoju smrt al' i obecan
U dusi mir i spokoj, noc je meseca
U glavi histerija, bes. maca preseca
Nema pomisli o milosti, krike dusmana
Mrak pada na oci, mir dajem brojnim
Vise nije bitno, sad se zalecem prvi
Miris smrti u vazduhu, na licu kapljice
Besom oklope mrvim, krvi kao ukus medovine
u prsa u odbrani svoje dedovine
Ponosan, svoju vojsku ja do trijumfa
Bratiju sudbina, jedini izlaz pobeda!

Sranje! opet mi je konj pod nogama
Steta, bejase dobar, je govna pogana
Bezboznicku rulju sto ne moj prezir
Jer ja sam iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
Na sam bio kraljevine ambasador
Pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio
provokator, ostalo prevaranti okoreli
Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se borili!
Sada svoju gordu gledam oka bistroga
S boka cupam sablju sto sam sa istoka
Petsto puta kovana petsto puta
Ko i surova, ledja mi je cuvala
Sabljom vitlam, vicem: pazi se!
Iza ti je turcin! seci! sagni se!
Bozidar i tim na dobro drze se
Gledam i cudim se prze se!
I nad kadijama sudija,
mac i mantija, u dusi nam vizantija
Vitezovi reda zmaja opet
Jer mi smo vecni vase prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
Sada djolo naredjuje!!!

I posle silnih i posle silnih paktova
Topuz je u krvavim do laktova
Vreme je za bitku, vreme je za
Gledam svoju vojsku ko od arhandjela
Sve oklopi sjajni kao obraz svoga
u ime casti svevisnjega boga
Sve ozaloscene ciji jos uvek cujem plac
Zivot je vec prosao dok se mac
A sada srlja se u smrt bez obzira
se hrani dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, vise robija
Sveta zemlja se brani, bitka dobija
orao na stitu, brojanica oko vrata
Svetost je u zitu, krst vredniji od
Da vidimo decu situ, da im svetlost umesto mraka
Odlazimo u mitu serbona, rata.