Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja napustam
Na mi soko, podamnom je vranac
Oprastam se s' dok zvekece lanac
Kapija se premoscuje sanac
S kule majka gleda, suzi ne da
Lavez pseta, s njive pozdrav kmeta
Barjak siri vetar, obuzima me
Ali samo na trenutak, odbrana je
U krv je vrela dok galopiram kroz sela
Duz potoka do proplanka na kom je bela
Zaduzbina moga roda, s' toga bice pricest
Zvone zvona, odjek roga, da stize vitez
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
Triput krstim se za veru sto od boga mi je
Prilazi mi iguman, ja mu celivam
Otpozdravljam braci po delima
Na su svi. svetlost s' oklopa se preliva
Ko oreol svetaca, mocna seciva
Spustam se na kolena. krv i telo
Podstrek su za boj kome blizu sam.

Na konju, na bojnom polju, na koplju
pored drugog kao pruce smo u snoplju
Gusta kisa strela. strahu nema
mac iz korica i spustam vizir slema
Sudar dveju vojski kao reka
Silinom udarca probismo tri reda
urlika, jauka i krika
Teski celika, rasplamsava se bitka
Britka sevnula je sablja, at kao klada
me dusmani, jurisaju na barjak
Zamahujem sekirom. s' glavom kalpak
Na ste krenuli! ocekuje vas alah!

Oci sklopljene, tisina, molitva boj
Slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se
Na nebu, ako treba, jer pripadamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda
Pa silo, jasi sa jer te u sebi osecam
Jurisam, vidim svoju smrt al' i zivot
U dusi mir i spokoj, noc je meseca
U glavi histerija, bes. ostrica preseca
Nema pomisli o milosti, slusam krike
Mrak pada na oci, mir dajem brojnim
Vise nista bitno, sad se zalecem prvi
Miris u vazduhu, na licu kapljice krvi
Besom mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
u prsa u odbrani svoje dedovine
Ponosan, svoju vojsku vodim ja do
Bratiju spojila sudbina, jedini pobeda!

Sranje! opet mi je umro pod nogama
Steta, bejase dobar, gazio je pogana
Bezboznicku sto ne zasluzuje moj prezir
Jer ja sam djolo iznogud, vezir (ta-daaa!)
Na sam bio kraljevine ambasador
sam ko mator al sam im malo spalio sator
Jedan provokator, ostalo prevaranti
Pa su izgoreli jer su me smorili a i se nismo borili!
Sada gordu hordu gledam oka bistroga
S boka sablju sto sam doneo sa istoka
Petsto puta petsto puta krvava
Ko i braca surova, ledja mi je
Sabljom vitlam, vladimiru pazi se!
Iza ti je turcin! seci! sagni se!
Bozidar i tim na boku drze se
Gledam i cudim se prze se!
I nad kadijama sudija,
mac i mantija, u dusi nam vizantija
Vitezovi reda opet dolaze
Jer mi smo vase kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
djolo iznogud naredjuje!!!

I posle silnih primirja i posle silnih
Topuz je u rukama krvavim do
Vreme je za bitku, vreme je za
Gledam svoju vojsku ko od arhandjela
Sve oklopi sjajni kao obraz svoga
Zivot u ime casti boga
Sve ozaloscene majke ciji jos uvek plac
je vec prosao dok ostrio se mac
A srlja se u smrt glavom bez obzira
Mrznja se hrani dok mac oklop
Ljudskost po strani, nikad vise
zemlja se brani, bitka uvek dobija
Dvoglavi orao na stitu, brojanica oko
Svetost je u zitu, krst vredniji od
Da vidimo decu situ, da im damo umesto mraka
u mitu serbona, boga rata.