Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja napustam
Na ramenu mi soko, podamnom je
Oprastam se s' voljenom dok zvekece
Kapija se premoscuje sanac
S kule gleda, suzi krenut ne da
Lavez vernog pseta, s njive pozdrav
siri vetar, obuzima me seta
Ali samo na trenutak, odbrana je
U telu krv je vrela dok galopiram sela
Duz potoka do na kom je crkva bela
Zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice
Zvone zvona, odjek roga, glas da stize
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
Triput se za veru sto od boga mi je data
mi iguman, ja mu ruku celivam
Otpozdravljam po junackim delima
Na okupu su svi. svetlost s' oklopa se
Ko oreol svetaca, svetle mocna
Spustam se na kolena. krv i isusa
Podstrek su za boj sada blizu sam.

Na konju, na polju, zastava na koplju
Jedan pored drugog kao smo u snoplju
Gusta kisa strela. strahu nema
Vadim mac iz i spustam vizir slema
Sudar vojski kao dveju reka
Silinom prvog udarca probismo tri
urlika, jauka i krika
Teski zvuci celika, rasplamsava se
sevnula je sablja, at pada kao klada
Okruzuju me dusmani, jurisaju na
Zamahujem sekirom. s' glavom kalpak
Na pogresne ste krenuli! vas alah!

Oci sklopljene, tisina, molitva boj
Slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se
Na nebu, ako treba, jer tamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za znamo
Pa silo, sa mnom jer te u sebi osecam
Jurisam, vidim svoju smrt al' i zivot
U dusi mir i spokoj, noc je meseca
U glavi histerija, bes. ostrica maca
Nema o milosti, slusam krike dusmana
Mrak pada na oci, mir dajem brojnim
Vise nista nije bitno, sad se prvi
Miris smrti u vazduhu, na licu krvi
oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
Prsa u prsa u odbrani dedovine
Ponosan, svoju vodim ja do trijumfa
Bratiju sudbina, jedini izlaz pobeda!

Sranje! mi je umro konj pod nogama
Steta, dobar, gazio je govna pogana
Bezboznicku rulju sto ne moj prezir
Jer ja sam iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
Na istoku sam bio ambasador
Pregovaro sam ko mator al sam im spalio sator
Jedan provokator, prevaranti okoreli
Pa su izgoreli jer su me a i dugo se nismo borili!
svoju gordu hordu gledam oka bistroga
S boka cupam sablju sto sam doneo sa
Petsto puta kovana puta krvava
Ko i surova, ledja mi je cuvala
Sabljom vitlam, vladimiru vicem: se!
Iza ledja ti je turcin! seci! se!
Bozidar i tim na boku drze se
Gledam i cudim se prze se!
I nad kadijama sudija,
mac i mantija, u dusi nam vizantija
Vitezovi zmaja opet dolaze
Jer mi smo vase kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
djolo iznogud naredjuje!!!

I posle silnih primirja i posle paktova
je u rukama krvavim do laktova
Vreme je za bitku, vreme je za
svoju vojsku ko od arhandjela probranu
Sve oklopi kao obraz roda svoga
u ime casti svevisnjega boga
Sve majke ciji jos uvek cujem plac
Zivot je vec prosao dok se mac
A sada srlja se u smrt glavom bez
Mrznja se dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, nikad robija
Sveta zemlja se brani, uvek dobija
Dvoglavi orao na stitu, oko vrata
Svetost je u zitu, krst od zlata
Da vidimo decu situ, da im damo umesto mraka
u mitu serbona, boga rata.