Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja zamak
Na ramenu mi soko, podamnom je
se s' voljenom dok zvekece lanac
Kapija se otvara premoscuje
S kule majka gleda, krenut ne da
vernog pseta, s njive pozdrav kmeta
Barjak siri vetar, obuzima me
Ali samo na trenutak, je sveta
U krv je vrela dok galopiram kroz sela
Duz do proplanka na kom je crkva bela
Zaduzbina roda, s' toga ovde bice pricest
Zvone zvona, odjek roga, glas da vitez
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
Triput krstim se za veru sto od boga mi je
Prilazi mi iguman, ja mu ruku
Otpozdravljam po junackim delima
Na okupu su svi. svetlost s' oklopa se
Ko oreol svetaca, svetle mocna
Spustam se na kolena. krv i isusa
Podstrek su za boj kome blizu sam.

Na konju, na polju, zastava na koplju
pored drugog kao pruce smo u snoplju
Gusta strela. strahu mesta nema
Vadim mac iz korica i vizir slema
Sudar dveju vojski kao dveju
Silinom prvog probismo tri reda
urlika, jauka i krika
Teski zvuci celika, se bitka
sevnula je sablja, at pada kao klada
Okruzuju me dusmani, na barjak
sekirom. s' glavom leti kalpak
Na pogresne ste krenuli! vas alah!

Oci sklopljene, tisina, pred boj
majke, ljubi celo. ja pridruzicu se njoj
Na nebu, ako treba, jer pripadamo
Mi smo nebeski narod, al' i na za cuda znamo
Pa silo, jasi sa jer te u sebi osecam
Jurisam, svoju smrt al' i zivot obecan
U mir i spokoj, noc je punog meseca
U glavi histerija, bes. ostrica preseca
pomisli o milosti, slusam krike dusmana
Mrak pada na oci, mir dajem dusama
Vise nista nije bitno, sad se prvi
Miris u vazduhu, na licu kapljice krvi
oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
Prsa u prsa u svoje dedovine
Ponosan, vojsku vodim ja do trijumfa
Bratiju spojila sudbina, izlaz pobeda!

Sranje! opet mi je umro pod nogama
Steta, bejase dobar, gazio je govna
Bezboznicku sto ne zasluzuje moj prezir
Jer ja sam djolo iznogud, veliki (ta-daaa!)
Na sam bio kraljevine ambasador
Pregovaro sam ko mator al sam im spalio sator
provokator, ostalo prevaranti okoreli
Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se borili!
Sada svoju gordu hordu oka bistroga
S boka cupam sablju sto sam sa istoka
Petsto puta kovana petsto puta
Ko i surova, ledja mi je cuvala
vitlam, vladimiru vicem: pazi se!
Iza ti je turcin! seci! sagni se!
Bozidar i tim na boku dobro se
Gledam i se kolko prze se!
I nad sudija, bratija
Oklop mac i mantija, u nam vizantija
Vitezovi reda opet dolaze
Jer mi smo vecni kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
djolo iznogud naredjuje!!!

I posle silnih primirja i posle silnih
Topuz je u rukama krvavim do
Vreme je za bitku, je za odbranu
Gledam svoju ko od arhandjela probranu
Sve oklopi sjajni kao obraz svoga
Zivot u ime svevisnjega boga
Sve ozaloscene majke ciji jos uvek cujem
Zivot je vec dok ostrio se mac
A sada srlja se u smrt glavom bez
Mrznja se hrani dok mac probija
Ljudskost po strani, nikad vise
Sveta zemlja se brani, bitka dobija
Dvoglavi na stitu, brojanica oko vrata
je u zitu, krst vredniji od zlata
Da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto
Odlazimo u serbona, boga rata.