Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja napustam
Na mi soko, podamnom je vranac
se s' voljenom dok zvekece lanac
Kapija se otvara premoscuje
S majka gleda, suzi krenut ne da
Lavez pseta, s njive pozdrav kmeta
Barjak vetar, obuzima me seta
Ali samo na trenutak, odbrana je
U telu krv je vrela dok galopiram sela
Duz potoka do proplanka na kom je crkva
Zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice
Zvone zvona, roga, glas da stize vitez
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
Triput se za veru sto od boga mi je data
Prilazi mi iguman, ja mu celivam
Otpozdravljam braci po delima
Na okupu su svi. svetlost s' oklopa se
Ko svetaca, svetle mocna seciva
Spustam se na kolena. krv i isusa
Podstrek su za boj kome sada sam.

Na konju, na bojnom polju, zastava na
Jedan pored drugog kao smo u snoplju
Gusta kisa strela. strahu mesta
Vadim mac iz i spustam vizir slema
Sudar dveju kao dveju reka
Silinom udarca probismo tri reda
urlika, jauka i krika
Teski zvuci celika, rasplamsava se
Britka je sablja, at pada kao klada
Okruzuju me dusmani, na barjak
Zamahujem sekirom. s' glavom leti
Na ste krenuli! ocekuje vas alah!

Oci sklopljene, tisina, molitva boj
majke, ljubi celo. ja pridruzicu se njoj
Na nebu, ako treba, jer tamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za znamo
Pa silo, jasi sa mnom jer te u osecam
Jurisam, vidim svoju smrt al' i obecan
U dusi mir i spokoj, noc je meseca
U glavi histerija, bes. ostrica maca
Nema pomisli o milosti, slusam krike
pada na oci, mir dajem brojnim dusama
Vise nista nije bitno, sad se prvi
Miris smrti u vazduhu, na kapljice krvi
Besom oklope mrvim, ukus kao ukus medovine
Prsa u prsa u svoje dedovine
Ponosan, svoju vojsku ja do trijumfa
Bratiju sudbina, jedini izlaz pobeda!

Sranje! opet mi je umro pod nogama
Steta, dobar, gazio je govna pogana
Bezboznicku rulju sto ne moj prezir
Jer ja sam iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
Na istoku sam bio kraljevine
Pregovaro sam ko mator al sam im spalio sator
Jedan provokator, ostalo prevaranti
Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se borili!
Sada gordu hordu gledam oka bistroga
S cupam sablju sto sam doneo sa istoka
puta kovana petsto puta krvava
Ko i surova, ledja mi je cuvala
Sabljom vitlam, vicem: pazi se!
Iza ledja ti je turcin! seci! se!
Bozidar i tim na boku dobro se
i cudim se kolko prze se!
I nad kadijama sudija,
Oklop mac i mantija, u nam vizantija
reda zmaja opet dolaze
Jer mi smo vecni kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
djolo iznogud naredjuje!!!

I posle silnih i posle silnih paktova
je u rukama krvavim do laktova
Vreme je za bitku, je za odbranu
Gledam svoju ko od arhandjela probranu
Sve oklopi sjajni kao roda svoga
u ime casti svevisnjega boga
Sve ozaloscene ciji jos uvek cujem plac
je vec prosao dok ostrio se mac
A sada srlja se u glavom bez obzira
se hrani dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, nikad vise
Sveta zemlja se brani, bitka dobija
Dvoglavi orao na stitu, brojanica oko
Svetost je u zitu, krst od zlata
Da vidimo decu situ, da im svetlost umesto mraka
Odlazimo u mitu serbona, rata.