Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja zamak
Na ramenu mi soko, podamnom je
Oprastam se s' voljenom dok lanac
Kapija se otvara sanac
S majka gleda, suzi krenut ne da
vernog pseta, s njive pozdrav kmeta
Barjak siri vetar, me seta
Ali na trenutak, odbrana je sveta
U telu krv je vrela dok galopiram sela
Duz potoka do proplanka na kom je bela
Zaduzbina moga roda, s' toga ovde bice
Zvone zvona, odjek roga, glas da stize
S skidam kacigu, sjaho sam sa ata
Triput se za veru sto od boga mi je data
Prilazi mi iguman, ja mu ruku
Otpozdravljam braci po junackim
Na okupu su svi. svetlost s' oklopa se
Ko oreol svetaca, svetle seciva
Spustam se na kolena. krv i isusa
Podstrek su za boj sada blizu sam.

Na konju, na bojnom polju, zastava na
Jedan pored drugog kao pruce smo u
Gusta kisa strela. strahu nema
mac iz korica i spustam vizir slema
Sudar dveju vojski kao dveju
Silinom prvog probismo tri reda
Buka urlika, jauka i
Teski zvuci celika, rasplamsava se
Britka je sablja, at pada kao klada
Okruzuju me dusmani, jurisaju na
sekirom. s' glavom leti kalpak
Na ste krenuli! ocekuje vas alah!

Oci sklopljene, tisina, pred boj
Slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se
Na nebu, ako treba, jer tamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda
Pa silo, jasi sa mnom jer te u osecam
Jurisam, vidim svoju al' i zivot obecan
U dusi mir i spokoj, noc je punog
U histerija, bes. ostrica maca preseca
pomisli o milosti, slusam krike dusmana
Mrak pada na oci, mir dajem brojnim
nista nije bitno, sad se zalecem prvi
Miris u vazduhu, na licu kapljice krvi
Besom mrvim, ukus krvi kao ukus medovine
Prsa u u odbrani svoje dedovine
Ponosan, svoju vojsku ja do trijumfa
Bratiju spojila sudbina, jedini pobeda!

Sranje! opet mi je umro konj pod
Steta, bejase dobar, gazio je pogana
Bezboznicku rulju sto ne zasluzuje moj
Jer ja sam djolo iznogud, veliki (ta-daaa!)
Na sam bio kraljevine ambasador
Pregovaro sam ko mator al sam im malo sator
Jedan provokator, ostalo okoreli
Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se borili!
Sada svoju gordu gledam oka bistroga
S boka sablju sto sam doneo sa istoka
Petsto puta kovana petsto krvava
Ko i braca surova, ledja mi je
vitlam, vladimiru vicem: pazi se!
Iza ti je turcin! seci! sagni se!
Bozidar i tim na dobro drze se
Gledam i cudim se kolko se!
I nad sudija, bratija
mac i mantija, u dusi nam vizantija
Vitezovi zmaja opet dolaze
Jer mi smo vecni vase prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
djolo iznogud naredjuje!!!

I silnih primirja i posle silnih paktova
Topuz je u rukama krvavim do
Vreme je za bitku, vreme je za
Gledam svoju vojsku ko od probranu
Sve oklopi kao obraz roda svoga
Zivot u ime casti boga
Sve ozaloscene majke ciji jos cujem plac
Zivot je vec prosao dok se mac
A sada srlja se u smrt glavom bez
se hrani dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, vise robija
zemlja se brani, bitka uvek dobija
Dvoglavi orao na stitu, brojanica oko
Svetost je u zitu, krst vredniji od
Da vidimo decu situ, da im damo umesto mraka
u mitu serbona, boga rata.