Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja napustam
Na ramenu mi soko, je vranac
Oprastam se s' voljenom dok lanac
Kapija se otvara premoscuje
S kule majka gleda, suzi ne da
Lavez pseta, s njive pozdrav kmeta
Barjak siri vetar, me seta
Ali samo na trenutak, je sveta
U krv je vrela dok galopiram kroz sela
Duz potoka do proplanka na kom je bela
moga roda, s' toga ovde bice pricest
Zvone zvona, odjek roga, da stize vitez
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
krstim se za veru sto od boga mi je data
Prilazi mi iguman, ja mu ruku
braci po junackim delima
Na okupu su svi. svetlost s' se preliva
Ko oreol svetaca, svetle seciva
Spustam se na kolena. krv i isusa
Podstrek su za boj kome sada sam.

Na konju, na bojnom polju, na koplju
Jedan pored drugog kao pruce smo u
Gusta kisa strela. mesta nema
Vadim mac iz i spustam vizir slema
Sudar vojski kao dveju reka
Silinom prvog udarca probismo tri
Buka urlika, i krika
zvuci celika, rasplamsava se bitka
Britka sevnula je sablja, at kao klada
Okruzuju me dusmani, na barjak
Zamahujem sekirom. s' glavom leti
Na pogresne ste krenuli! vas alah!

Oci sklopljene, tisina, pred boj
Slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se
Na nebu, ako treba, jer pripadamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za znamo
Pa silo, jasi sa jer te u sebi osecam
Jurisam, vidim svoju al' i zivot obecan
U dusi mir i spokoj, noc je meseca
U glavi histerija, bes. ostrica maca
Nema pomisli o milosti, slusam krike
Mrak pada na oci, mir dajem dusama
Vise nista nije bitno, sad se prvi
Miris smrti u vazduhu, na licu krvi
Besom oklope mrvim, ukus krvi kao medovine
Prsa u prsa u odbrani svoje
Ponosan, svoju vojsku ja do trijumfa
Bratiju spojila sudbina, jedini pobeda!

Sranje! opet mi je umro konj pod
Steta, bejase dobar, gazio je govna
Bezboznicku rulju sto ne moj prezir
Jer ja sam iznogud, veliki vezir (ta-daaa!)
Na istoku sam bio kraljevine
Pregovaro sam ko al sam im malo spalio sator
Jedan provokator, ostalo prevaranti
Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se borili!
svoju gordu hordu gledam oka bistroga
S cupam sablju sto sam doneo sa istoka
Petsto kovana petsto puta krvava
Ko i braca surova, mi je cuvala
Sabljom vitlam, vladimiru vicem: se!
Iza ledja ti je turcin! seci! se!
Bozidar i tim na boku dobro se
Gledam i cudim se kolko se!
I nad sudija, bratija
mac i mantija, u dusi nam vizantija
Vitezovi reda zmaja dolaze
Jer mi smo vase kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
sindikatum sad pobedjuje!
Bezite! je!
Sada iznogud naredjuje!!!

I posle silnih primirja i posle paktova
Topuz je u rukama krvavim do
Vreme je za bitku, vreme je za
Gledam svoju ko od arhandjela probranu
Sve oklopi kao obraz roda svoga
u ime casti svevisnjega boga
Sve ozaloscene majke jos uvek cujem plac
Zivot je vec dok ostrio se mac
A srlja se u smrt glavom bez obzira
Mrznja se dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, vise robija
Sveta se brani, bitka uvek dobija
Dvoglavi na stitu, brojanica oko vrata
Svetost je u zitu, krst od zlata
Da vidimo decu situ, da im damo svetlost mraka
Odlazimo u mitu serbona, rata.