Luyện nghe bài hát Na Bojnom Polju (viteška Ii)

Rano jutro, uranak, ja napustam
Na ramenu mi soko, je vranac
Oprastam se s' dok zvekece lanac
Kapija se premoscuje sanac
S kule majka gleda, krenut ne da
vernog pseta, s njive pozdrav kmeta
Barjak siri vetar, obuzima me
Ali na trenutak, odbrana je sveta
U krv je vrela dok galopiram kroz sela
Duz potoka do na kom je crkva bela
Zaduzbina moga roda, s' toga ovde pricest
Zvone zvona, odjek roga, glas da stize
S glave kacigu, sjaho sam sa ata
krstim se za veru sto od boga mi je data
Prilazi mi iguman, ja mu celivam
braci po junackim delima
Na okupu su svi. s' oklopa se preliva
Ko oreol svetaca, svetle seciva
Spustam se na kolena. krv i telo
Podstrek su za boj kome sada sam.

Na konju, na bojnom polju, zastava na
Jedan pored drugog kao pruce smo u
Gusta strela. strahu mesta nema
Vadim mac iz i spustam vizir slema
dveju vojski kao dveju reka
Silinom prvog udarca tri reda
Buka urlika, jauka i
zvuci celika, rasplamsava se bitka
Britka je sablja, at pada kao klada
Okruzuju me dusmani, jurisaju na
Zamahujem sekirom. s' leti kalpak
Na ste krenuli! ocekuje vas alah!

Oci sklopljene, tisina, pred boj
Slike majke, ljubi celo. ja pridruzicu se
Na nebu, ako treba, jer pripadamo
Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda
Pa silo, jasi sa jer te u sebi osecam
Jurisam, svoju smrt al' i zivot obecan
U dusi mir i spokoj, noc je meseca
U glavi histerija, bes. maca preseca
Nema o milosti, slusam krike dusmana
Mrak pada na oci, mir dajem brojnim
Vise nije bitno, sad se zalecem prvi
Miris smrti u vazduhu, na licu kapljice
Besom oklope mrvim, ukus krvi kao medovine
Prsa u prsa u odbrani svoje
Ponosan, svoju vodim ja do trijumfa
spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!

Sranje! mi je umro konj pod nogama
Steta, dobar, gazio je govna pogana
Bezboznicku sto ne zasluzuje moj prezir
Jer ja sam djolo iznogud, vezir (ta-daaa!)
Na sam bio kraljevine ambasador
Pregovaro sam ko al sam im malo spalio sator
Jedan provokator, prevaranti okoreli
Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se borili!
Sada gordu hordu gledam oka bistroga
S boka cupam sablju sto sam sa istoka
Petsto puta kovana petsto krvava
Ko i surova, ledja mi je cuvala
Sabljom vitlam, vladimiru pazi se!
Iza ti je turcin! seci! sagni se!
Bozidar i tim na boku drze se
Gledam i se kolko prze se!
I nad sudija, bratija
Oklop mac i mantija, u nam vizantija
Vitezovi reda zmaja opet
Jer mi smo vecni kraljevine prolaze!
Bezite! vec je!
Singidunum sad pobedjuje!
Bezite! je!
djolo iznogud naredjuje!!!

I posle silnih primirja i silnih paktova
Topuz je u rukama do laktova
Vreme je za bitku, je za odbranu
Gledam svoju ko od arhandjela probranu
Sve oklopi sjajni kao obraz roda
Zivot u ime svevisnjega boga
Sve ozaloscene majke ciji jos uvek cujem
Zivot je vec dok ostrio se mac
A sada srlja se u smrt glavom bez
Mrznja se dok mac oklop probija
Ljudskost po strani, nikad robija
zemlja se brani, bitka uvek dobija
Dvoglavi orao na stitu, brojanica oko
Svetost je u zitu, krst vredniji od
Da vidimo decu situ, da im damo umesto mraka
Odlazimo u serbona, boga rata.