Luyện nghe bài hát Iskustvo

Jos od starih i zapisa o njima,
jasno kao dan: Iskustvo je sustina,
poenta, vrlina, brzina, ostrina,
kojom da bi bio bolji medju drugima.
stvari, ulice, zivota,
niceg sto sam radio nije me sramota.
u kraju, odrastanje, golgota,
prevara je slasna, kao fota.
Odmaranja nema, predah je luksuz,
je prevara, al' za svaciji ukus.
Zato ili ostavi, ne budi kao ostali,
ovo je najgore ko' u gasnoj komori.
Svuda se postavi najbolje umes,
u je lako, ali nije, razumes.
Motiva ima raznih, meni su cisti,
meni treba k'o avionu na pisti,
da odletim u nepoznato, se jaci za iskustvo,
sve sam zapisao za buducnost kao uputstvo.
Kroz gusto granje se probijam, ne sta dobijam,
to je moja filozofija, jednog profija.
me odbija, a dobija majstorija,
pa nekad pojedem onako iz hobija.
striktno fikcijom, rimama i dikcijom,
s' se vracam slavno kao Scipion.
Jos u Delfima su da jednom ce se roditi,
i stazom do spoznaje ce dopreti,
i doneti ko' Prometej vatru,
iz sranja kao Cezar Kleopatru.
Spokojan ko' Buda, iz huda,
bluda, da, pros'o sam i tuda.
Majstor u zanatu, kao u zlatu,
kao dukat pronadjen u blatu.

mi sijamo,
na kada kidamo!
zvuci cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan mladog carobnjaka.

mi sijamo,
na kada kidamo!
da zvuci cudno, znam da deluje ko' bajka,
ne ocima, ali ovo nije varka.

Ja sam asfalt i bio brz i bahat,
al' znaj kad jednom predjes prugu nema vise nazad.
Mozda malo bahat, al' sam takav.
Cordol, Sipka, osnovna, mi je gvozdena.
Iskustvo mi je pomoglo da u sebi balans,
pa okoreli saban za cas je saman.
Pa sam iskusan kao skolica s' ulicnih forica,
pa mi dodje nesto kao papska stolica.
Kroz samo s' osmehom, puno puta se opekao,
sad i puter secem samo bonsekom.
I ne bavim se s' prosekom vec grabim potezom,
ko' Odisej na povratku kuci na putu poklekao.
Ulici hvala, samo, me je spasla,
imam cemu da se vratim zavrsi se sala.
A sada revolucije, orem carske drumove,
plasiram ideale zbog kojih Sokrat davno je.
I kao Leonida bas me briga sto puno je,
kao Sindjelic -- pravo kroz kursume.
S' ekipom, Argonautima, mikrofon trazim,
pola sveta, ko' Magelan, da spreman.
kao Stevan, poslu k'o Tesla predan,
pisem zakone k'o Drakon da bi jasno svakom.
Da ne predajem se lako vec vrebam trenutak,
da upisem u istoriju nasih pet minuta.
Furam sasiveno direktno od runa,
civilizaciji k'o najezda Huna.
Za MC-e k'o za Troju Agamemnon,
zajeban k'o Tamerlan, od kamena.
Kroz zivot bez iluzija, kao Geruzija,
s' obe noge na iako je erozija.
Mi kidamo, sijamo, sijemo,
sa lazima se bijemo, jer sve iskreno.
I misliti da lozimo, jer ovo mnogo je iskusno,
nase prisustvo da stvarno bice izvrsno.

mi sijamo,
na kada kidamo!
zvuci cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan mladog carobnjaka.

SVI mi sijamo,
na bini kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da ko' bajka,
ne ocima, ali ovo nije varka.