Luyện nghe bài hát Iskustvo

Jos od vremena i zapisa o njima,
stoji jasno kao dan: je sustina,
poenta, vrlina, brzina, ostrina,
kojom da bi bio bolji medju drugima.
stvari, ulice, zivota,
niceg sto sam radio stvarno me sramota.
u kraju, odrastanje, golgota,
prevara je slasna, kao fota.
Odmaranja nema, svaki je luksuz,
je prevara, al' za svaciji ukus.
Zato ili ostavi, ne budi kao ostali,
ovo je najgore ko' u gasnoj komori.
Svuda se kako najbolje umes,
u je lako, ali nije, razumes.
ima raznih, meni moji su cisti,
meni malo k'o avionu na pisti,
da u nepoznato, vratim se jaci za iskustvo,
srecom sve sam za buducnost kao uputstvo.
Kroz gusto se probijam, ne ispustam sta dobijam,
to je moja filozofija, jednog profija.
Lazno me odbija, a majstorija,
pa nekad pojedem MC-a iz hobija.
Vladam striktno fikcijom, i dikcijom,
s' pohoda se vracam kao Scipion.
Jos u su rekli da jednom ce se roditi,
i stazom iskusenja do ce dopreti,
i spasenje ko' Prometej vatru,
izvuci iz sranja kao Kleopatru.
Spokojan ko' Buda, iz huda,
putevima bluda, da, sam i tuda.
Majstor u zanatu, kao u zlatu,
sijam kao pronadjen u blatu.

mi sijamo,
na bini kidamo!
zvuci cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan mladog carobnjaka.

mi sijamo,
na bini kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da ko' bajka,
ne ocima, ali ovo nije varka.

Ja sam asfalt i bio brz i bahat,
al' znaj kad jednom prugu onda nema vise nazad.
Mozda bahat, al' sam brate takav.
Cordol, Sipka, osnovna, mi je gvozdena.
Iskustvo mi je da u sebi nadjem balans,
pa okoreli za cas postao je saman.
Pa sam iskusan kao s' brdo ulicnih forica,
pa mi bina nesto kao papska stolica.
Kroz zivot samo s' osmehom, puno se opekao,
zato sad i puter samo bonsekom.
I ne se s' prosekom vec grabim svakim potezom,
ko' Odisej na povratku kuci na putu poklekao.
hvala, samo, skola me je spasla,
imam cemu da se kada zavrsi se sala.
A sada dizem revolucije, orem drumove,
plasiram ideale zbog kojih Sokrat umro je.
I kao Leonida bas me sto dusmana puno je,
zato kao -- pravo kroz kursume.
S' ekipom, Argonautima, mikrofon trazim,
sveta, ko' Magelan, da prebrodim spreman.
Osnivac kao Stevan, poslu k'o predan,
pisem zakone k'o Drakon da bi jasno svakom.
Da ne predajem se lako vec strpljivo trenutak,
da upisem u istoriju nasih pet minuta.
odelo sasiveno direktno od runa,
pretnja civilizaciji k'o Huna.
Za armagedon k'o za Troju Agamemnon,
zajeban k'o Tamerlan, od kamena.
zivot bez iluzija, mudri kao Geruzija,
s' obe na zemlji iako je erozija.
Mi kidamo, sijamo, sijemo,
sa lazima se bijemo, jer sve iskreno.
I misliti da lozimo, jer ovo mnogo je iskusno,
garant prisustvo da stvarno bice izvrsno.

mi sijamo,
na kada kidamo!
Mozda zvuci cudno, deluje ko' bajka,
obican dan jednog mladog carobnjaka.

SVI mi sijamo,
na kada kidamo!
Znam da cudno, znam da deluje ko' bajka,
ne verujes ocima, ali ovo varka.