Luyện nghe bài hát Iskustvo

Jos od starih i zapisa o njima,
jasno kao dan: Iskustvo je sustina,
poenta, vrlina, brzina, ostrina,
kojom vladas da bi bio medju drugima.
stvari, ulice, zivota,
niceg sto sam stvarno nije me sramota.
u kraju, odrastanje, golgota,
prevara je slasna, kao fota.
nema, svaki predah je luksuz,
vidljivo je prevara, al' za ukus.
uzmi ili ostavi, ne budi kao ostali,
ovo je cimanje najgore ko' u komori.
Svuda se postavi najbolje umes,
u je lako, ali nije, razumes.
ima raznih, meni moji su cisti,
meni malo k'o avionu na pisti,
da odletim u nepoznato, se jaci za iskustvo,
sve sam zapisao za buducnost kao uputstvo.
Kroz gusto granje se probijam, ne sta dobijam,
to je filozofija, zivot jednog profija.
me odbija, a dobija majstorija,
pa nekad pojedem onako iz hobija.
Vladam striktno fikcijom, i dikcijom,
s' se vracam slavno kao Scipion.
Jos u su rekli da jednom ce se roditi,
i iskusenja do spoznaje ce dopreti,
i spasenje doneti ko' vatru,
iz sranja kao Cezar Kleopatru.
Spokojan ko' Buda, iz huda,
putevima bluda, da, sam i tuda.
Majstor u zanatu, kao u zlatu,
kao dukat pronadjen u blatu.

mi sijamo,
na bini kidamo!
Mozda zvuci cudno, deluje ko' bajka,
obican dan jednog mladog carobnjaka.

mi sijamo,
na kada kidamo!
Znam da zvuci cudno, da deluje ko' bajka,
ne ocima, ali ovo nije varka.

Ja grizao sam i bio brz i bahat,
al' znaj kad jednom predjes prugu onda nema nazad.
Mozda bahat, al' sam brate takav.
Cordol, Sipka, osnovna, mi je gvozdena.
Iskustvo mi je pomoglo da u nadjem balans,
pa okoreli saban za cas je saman.
Pa sam kao skolica s' brdo ulicnih forica,
pa mi bina dodje nesto kao stolica.
zivot samo s' osmehom, puno puta se opekao,
zato sad i secem samo bonsekom.
I ne bavim se s' prosekom vec grabim potezom,
ko' Odisej na povratku kuci na nisam poklekao.
Ulici hvala, samo, me je spasla,
imam da se vratim kada zavrsi se sala.
A sada dizem revolucije, carske drumove,
plasiram zbog kojih Sokrat davno umro je.
I kao Leonida bas me sto dusmana puno je,
zato kao Sindjelic -- pravo kursume.
S' ekipom, Argonautima, mikrofon trazim,
sveta, ko' Magelan, da prebrodim spreman.
Osnivac kao Stevan, poslu k'o predan,
pisem zakone k'o Drakon da bi bilo svakom.
Da ne predajem se lako vec strpljivo trenutak,
da upisem u istoriju ovih pet minuta.
Furam odelo sasiveno od runa,
civilizaciji k'o najezda Huna.
Za armagedon k'o za Troju Agamemnon,
k'o Tamerlan, Kolos od kamena.
Kroz zivot bez iluzija, kao Geruzija,
s' obe noge na iako je erozija.
Mi kidamo, sijamo, sijemo,
sa se bijemo, jer sve radimo iskreno.
I nemoj misliti da lozimo, jer ovo je iskusno,
garant nase da stvarno bice izvrsno.

mi sijamo,
na kada kidamo!
Mozda cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan mladog carobnjaka.

SVI mi sijamo,
na kada kidamo!
da zvuci cudno, znam da deluje ko' bajka,
ne verujes ocima, ali ovo varka.