Luyện nghe bài hát Iskustvo

Jos od vremena i zapisa o njima,
stoji jasno kao Iskustvo je sustina,
poenta, vrlina, brzina, ostrina,
kojom da bi bio bolji medju drugima.
stvari, ulice, zivota,
niceg sto sam radio nije me sramota.
u kraju, odrastanje, golgota,
prevara je slasna, kao fota.
Odmaranja nema, svaki je luksuz,
vidljivo je prevara, al' za ukus.
Zato ili ostavi, ne budi kao ostali,
ovo je najgore ko' u gasnoj komori.
Svuda se postavi najbolje umes,
u je lako, ali nije, razumes.
ima raznih, meni moji su cisti,
meni malo treba k'o na pisti,
da odletim u nepoznato, vratim se za iskustvo,
sve sam zapisao za buducnost kao uputstvo.
Kroz gusto granje se probijam, ne sta dobijam,
to je moja filozofija, jednog profija.
me odbija, a dobija majstorija,
pa nekad MC-a onako iz hobija.
Vladam fikcijom, rimama i dikcijom,
s' se vracam slavno kao Scipion.
Jos u Delfima su da jednom ce se roditi,
i iskusenja do spoznaje ce dopreti,
i spasenje doneti ko' vatru,
izvuci iz sranja kao Kleopatru.
ko' Buda, apostol iz huda,
putevima bluda, da, sam i tuda.
u zanatu, kao optocen u zlatu,
sijam kao dukat u blatu.

mi sijamo,
na kada kidamo!
zvuci cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan jednog carobnjaka.

mi sijamo,
na kada kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da ko' bajka,
ne verujes ocima, ali ovo varka.

Ja sam asfalt i bio brz i bahat,
al' znaj kad jednom prugu onda nema vise nazad.
Mozda bahat, al' sam brate takav.
Cordol, Sipka, osnovna, mi je gvozdena.
Iskustvo mi je pomoglo da u sebi balans,
pa saban za cas postao je saman.
Pa sam iskusan kao s' brdo ulicnih forica,
pa mi bina dodje kao papska stolica.
zivot samo s' osmehom, puno puta se opekao,
zato sad i puter secem bonsekom.
I ne bavim se s' prosekom vec svakim potezom,
ko' Odisej na povratku kuci na putu poklekao.
Ulici hvala, samo, me je spasla,
imam cemu da se kada zavrsi se sala.
A sada dizem revolucije, orem drumove,
plasiram ideale kojih Sokrat davno umro je.
I kao Leonida bas me briga sto dusmana je,
kao Sindjelic -- pravo kroz kursume.
S' ekipom, Argonautima, mikrofon trazim,
pola sveta, ko' Magelan, da spreman.
kao Stevan, poslu k'o Tesla predan,
pisem zakone k'o da bi bilo jasno svakom.
Da ne predajem se vec strpljivo vrebam trenutak,
da upisem u istoriju nasih pet minuta.
odelo sasiveno direktno od runa,
pretnja civilizaciji k'o Huna.
Za MC-e k'o za Troju Agamemnon,
k'o Tamerlan, Kolos od kamena.
Kroz zivot bez iluzija, kao Geruzija,
s' obe noge na zemlji je erozija.
Mi kidamo, sijamo, sijemo,
sa lazima se bijemo, jer sve iskreno.
I misliti da lozimo, jer ovo mnogo je iskusno,
nase prisustvo da stvarno bice izvrsno.

mi sijamo,
na kada kidamo!
zvuci cudno, mozda deluje ko' bajka,
sasvim obican dan jednog carobnjaka.

SVI mi sijamo,
na kada kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da ko' bajka,
ne verujes ocima, ali ovo varka.