Luyện nghe bài hát Pogana vremena

Svugdje sam bio svašta sam
još sam idiot kome se svidio
shvatam i zašto podoban
za ovo vrijeme spodoba, ja slobodan
nekad dosadan k'o hostese u
ljude koji na grame prodaju fasadu
ne za zlo što izgubim nadu
al' nikad ne diram leđa govorim o
ovdje u smradu stali su čistit
položiš ispit al' teško je mislit'
lakše je naručit' i nazdravit'
samo zatvorit' šutit' i nastavit'
nekad vrijedno nije meč
sve ono što se da upotpuni današnji skeč
puno je njih tu tek
jedni pjevaju s bejonsi drugi šutaju s
zovu na kavu
gdje me vodi činjenica kad se
tek se onda
a k'o sam ja da protok
gled'o sam ti ono nema ništa od tog'
vrata lokot čuvar lak san
li isto kada spomenem ti gan
svakakav postajem ali ostajem
je da si fan
što se mene dosta je

[ Ja sam mislio da će u grob spušćat'
a da ja ovo neću reć' ]

Mali je grad ali pad
ovdje pogledi me prate pa me prži i
a ja se sviđam pa bi htjeo da se kopiram
k'o kiša pljuštim pa ja po se prolivam
frustracije ja izbacim na vreći
ali sranja je pa mišići mi sve veći
hoću ali igra me tjera
ja šta hoću a mnogi lutaju bez smjera
te čeka kad u podne se probudiš
vutra i zbog toga ćeš da poludiš
brate šta ćeš s tim da postigneš
odozdo kada želim da te podignem

Podignem za ortake u kvartu
povučem dim za saketa u
pustim crnu jer sve nas je manje
ne otvaram dušu da ne pravim
zagrlim tugu jer koga da grlim
sranje čim se probudim
jedan lajn ide za sve bivše
za ljepoticu poseban lajn se
ovo ide svim za koje dišem
ljubav za ortaka sulju kojeg više
udišem samoću taj miris ni malo ne
dana ba otiću odavdje i ja

[ Ja sam da će mene u grob spušćat'
a da ja ovo nikom' neću ]

U zemlji gdje niko nije u pravu
gdje klinci u duvaju travu
gdje duvaju karu ne znaju uložak stavit'
držim glavu trudim se životom svojim bavit'
iako za neke sam čudan sebi sam
kad mi kaže glup da sam lud zvuči mi ludo
misle da su pametni mozak im abortus
šetaju ko da su pijani mortus
i sve je super kad se kroz njihove oči
osim u džepovima u mozgu bijeda
i sve se sjebe kad nestane
svijet stane i odjednom sve prestane
želim bit iz glave čupam taj modem
imam bistar pogled al' gdje da odem
i možete reći da sam od daleko
ja ostajem to što jesam, ja sam rek'o

[ Al' kad sam ja odlučio da nešto
ti mene moreš u solnu kiselinu
ja ću govorit' i me...
ja sam odlučio da govorim
jer došla su pogana vremena
kad ne mereš reć' nikome da ti je ]