Luyện nghe bài hát Balada Disidenta

Da li se kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj

se davno, jos u Zlatnom bokalu,
Prvi put sam mikrofon, staj'o na astalu,
U senci hladong kestena, gde je draga nestala,
Ja urez'o sam ime, prve rime,
Ja sam na pesmama gradskih boema,
I pricama kojih danas vise nema,
se s najboljima, po zadimljenim birtijama,
Udvarao se damama, sa lihvarima,
Nekad kuci srecan, sve izgubio,
Nekad zenu grlio, nekad ljubio,
I nisam sudio, gde god bi se probudio,
Bol je bio isti, s sam se udruzio,
Zato secanja sam skupljao, k'o da podsete,
Da uvek bilo samo hladno I sivo,
Da krv k'o vino, bojila je noci,
Kroz odraze u casi, to su bile oci,
A ja sam morao da odem, me je cekao,
zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao.

(2x)
Da li se kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad je, moj Beograde

me draga, zaboravi da te volim,
Nastavi da zivis, vise ne postojim,
Grlim secanja u mraku, dok ih srece bojim,
Da ne mislim na shto cuju se niz hodnik,
Dok se sa ranama, sanjam da,
Opijam se vinom, I tamburama,
violinom, I pocepanim glasovima,
Tuznom cigana, dimom, i polomljenim casama,
Sa boemima se nadvikujem za stolom,
Gadjam, pesmama recitujem, za slovom,
Zbog jednog stiha, moj zivot sad je gotov,
Pun stih u srcu, dok prozor gledam otok,
da mirisem tvoj pogled, dok se privijas uz mene,
Suze mi poteku kao u jesen,
'Ej ne pusta zoro, pusti me da ceznem
ne svani dok u meni ima pesme,
Al' ja sam morao da odem, jer sam smetao,
Beograde ovo ti josh nisam rekao.

(2x)
Da li se kako bilo nam je pre,
Posle sta sad ostalo je, moj Beograde

Danas rane vise bole, nego iza skole,
Nego ove strofe, ja sam morao da odem,
Al' sad sam ovde, al' sve nam se izgubilo,
Posekli su kesten, gde sam nekad ljubio,
Ne mirisu lipe, stare violine,
Nema ciganina sedog da za tugu brine,
Moj
Izgubio sam korene, nosim ordenje,
Kad me ne poznaje,
Pa zvezdu Crnog Djordja, dadoh sad za grozdja,
Sta ce orden, kad ja nemam bilo koga,
Samo nespokoj i bol, najbolji drugovi,
U kafani lomim case dok mi ne iskrvari,
Balada disidenta, tuzna srpska pesma,
buducim kafanama, za bolja vremena,
Neka zastane u grlu, kad je drugi peva,
Sve je isto u mom kraju, samo mene nema,
Ja sam morao da odem, takav nikom trebao,
Beograde zbogom, pamti sta sam rekao!

(2x)
Da li se kako bilo nam je pre,
Posle svega sta sad ostalo je, moj